- 27 Jan 2012, 10:51
#271105
Helou!
Vse kaže, da smo bili carji, SFRJ namreč. In vedno več dokazov za to prihaja na dan.
Sedaj že kaže na to, da smo bili tudi vesoljska velesila.
Na to temo sem, po dolgem raziskovanju, spisal raziskovalno nalogo, ki obsega kar 369 strani teksta in kaksnih 2000 fotografij iz raznih arhivov po svetu.
Glede na specifiko tednjega časa in prostora je spisano v srbskem jeziku, ki je bil tedaj - bolj kot srbohrvaščina - uradni jezik v JLA.
In tu je kratek povzetek!
VIkl. (vodnik I. klase) Peter Jovanović je još kao pitomac vazduhoplovne srednje škole u Mostaru krajem 50-ih godina prilikom posjete svojih slovenačkih rodjaka u Mariboru na tavanu majčine sestre našao rukopis dnevnika poznatog raketnog inženijera Germana Bahlinga koji govori o orbitalnom putu i raketnim motorima. Uzbudjen fantastičnom pronalasku on to nosi sa sobom u Mostar u svoju sobu u internatu koji djeli sa svojim klasičem Jozo Lekom (kasnije on postigne čin potpukovnika JNA, komandanta LAD PVO (laki artilerijski divizion protivazdušne odbrane) u Pirotu i proslavi se kao generalpukovnik u Armiji BiH za vreme rata u Bosni). Jozo Leko zvani Ručni ne bi to bio, da nije ukrao taj dnevnik baš u vreme kad Peter prestane sa maštanjem o putovanju na Mesec i aktivno počne da se penje na jedno manje brdo van grada, Venerin toranj. Kasnije obadvojica, i Peter i Jozo odlaze na službeno mesto u Bihač na Željavu, gde Peter postane komandir odelenja vučnih kola za transport aviona zadužen za brezhiban rad tih električkih vozila koja vuku čuvene MiG15 iz podzemnih tunela na pistu, a Jozo postane prilikom izvanrednog političkog rada u srednjoj školi komandir u garnizonoj bilblioteci, gde razvrsta kilometre beletristike opasne trojice Marksa, Engelsa i Lenina.
Tamo negde u početku 60-ih počinje se sa opširnim pripremama na zvaničnu posetu američkog predcednika Kenedija i njegove supruge Džeki. U zemlji je prava panika, jer se sve priprema, da se dobro ugosti dragog nam prijatelja, koji nam umesto Trumanovih jaja i starih poluraspalih Šermana in Đemsa, donosi prave dolare. U tim okolnostima nekome sine ideja, da treba za zamjenu za dolare dati nešto što če se upisati u istoriju čovečanstva. I počeli su, da traže.
Jedno par godina unazad, kad je Peter uspešno sišao sa Venerinog tornja i uspeo, da se venča sa devojkom sa njega, on konačno opet počne maštati o voking on d mun. Prebacuje svoje imanje a dnevnika nigde. Kako se on seti, da je njegov klasič Jozo često prljajo ruke tudjom imovinom prvo izlaže sumnju na njega. I osudi ga. A Jozo brani svoju čast time, da sredi Petra, ko beba žvečku. Peter je razbijen a Jozo mora da odleži pola godine u vojnom zatvoru. Prilikom hapšenja, dnevnik mu izpada iz šinjela i pronadje ga oficir za bezbednost, major Nenad Tabaković.
Major Nenad Tabaković bio je izvanredan oficir sa velikom dušom i malo manjom glavom, punom neprijatelja koji vrebaju sa svih strana. Kada vidi čudan neki rukopis sa svakojakim crtežima i na stranom jezikom, odmah on pomisli na uhode sa zapada koji skupljaju podatke o naoružanju i tehniki JNA. Zatvori se u svoju kancelariju, izpred nje postavi stražu, na stol stavi litru domače rakije i počne da studira. Dnevnik okreče na sve strane a ništa mu nije jasno. Ni posle litre, ni posle odlične dremke. Ujutro se budi i odmah kreče kod svog pretpostavljenog komandanta garnizona, potpukovnika Zorana Jakovljevića. Na žalost ni potpukovnik nije neki svetski čovek pa se i on uzbudjuje mislima o velikom zapadnom pokušaju, da se destabilizuje Jugoslavija. Da je več tada to postalo jasno svakome, verovatno bi danas još uvek bili jedna velika srečna familija.
Potpukovnik Zoran Jakovljević je znao da je u životu i radu jedino dobar pešadijski oficir i nikad mu nije bilo baš jasno kako se snašao na tako odgovornom mestu komandanta vojnog aerodroma Željava. Jedino mu je bilo jasno, da mora odgovorno i časno odraditi povereni zadatak, jer če samo to, da ga odvede na štabnu školu. Kasnije mu to uspeva i postaje najmladji general u istoriji JNA. Zato mu je jasno, da ne sme nikako, da se igra sa vatrom i da mora takvo nešto, kao što je pronalazak ovih čudnih dokumenata, odmah predati obaveštajcima VOS-a (vojnoobaveštajna služba).
Ali, da skratimo priču, u VOS-u bilo je i nekoliko izvanredno inteligentnih ljudi koji su znali pravu vrednost pronadjenih dokumenata i odmah su sastavili grupu od ljudi koji su napravili sve, da budu amrikanci što više uvereni, da se radi o projektu o kome mogu oni samo sanjati pa makar imali i sto fon Brauna i slicnih njemu.
Na kraju krajeva, uspeli su da svoj program, koji je bio sastavljen od više manje dobro izradjenih maketa i naravno dobre teoretske priče iz dnevnika več pomenutog Germana Bahlinga, dobro prodaju. SFRJ je doživela pravi bum a dokumenti nastali prilikom skrivene prodaje nestali su u arhivima JNA.
Boštjan Virc prilikom služenja vojnog roka u Beogradu, u Vojnoistorijskom institutu JNA u kojem počne da radi poslije prekomande, kao čato kapetana Miloša Milosavljevića, te dokumente nadje. Znajuči njihovu pravu vrednost, on jih odnosi sa sobom u civilstvo i čeka pravi čas.
Poslije više od dvadeset godina njegov nečak Žiga Virc postaje svetski režiser, a njegov ujak predloži njemu jednu izvanrednu zamisao koja vodi do neslutenih dogadjaja.
Naprimer, SAD priznaje, da nikada nije kročila nogom na Mesec.
Čao, NM Bajsi
LAUF MACHT FREI!
